Običaji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Fakultet za humanističke studije

Rec obicaj koristi se za oznacavanje svih obrazaca ponasanja koji se prenose tradicijom I postoje u grupi,kao suprotni onim linim djelatnostima pojedinca.Taj se termin moze primjenjivati na vidove skupnih stvari koji su utvrdjeni bioloskim obrascima.
Obicaj jepromenjiv razumni pojam koji sluzi kao matrica za razvijanje istancanog antropoloskog pojma kulture.On nije cesto objektivan pojam kao kultura I oblikuje se jednim cuvstvenim svojstvom o kome svedoci cinjenica da ga covek lakse upotrebljava za prikazivanje na geografski udaljena,primitivna I iscezla drustva nego li na svoje vlastito.Kad ga covjek koristi na svoje vlastito stanoviste primenjuje taj se termin obicno ogranicava na nevazece I nezvanicne obrasce ponasanja koji idu negde izmedju pojedinacnih navika I drustvenih ustanova.
Obicaj se cesto upotrebljava zajedno sa konvencijom,tradicijom I moralom,ali one nisu iste.
Konvencijom se naglasava neprisustvo unutrasnje nuznostiu obrascu imitiranja I cesto se podrazumeva jedna mjera izricnog ili pricutnog slaganja da izvestan nacin ponasanja valja prihvatiti kao tacan.Sto se funkcija jednog obicaja simbolicna ili posredna tako se ona oznacava odredjenom konvencijom.Tradicija naglasava istorisku pozadinu obicaja,niko nijednu zajednicu ne optuzuje sto joj nedostaju obicaji I pravila,ali se za zajednicu ciji se obicaji I pravila ne osecaju pretjerano stari kaze da postoji malo,ili ni malo tradicije.Razlika izmedju obicajia I tradicije vise je subjektivna ili objektivna jer ima malo obicaja koji nam daju potpuno objasnjenje sa obzirom na tradiciju,ne vraca se u daleku istoriju.
Termin moral potice od reci morales I najvise predstavlja one obicaje koji prikazuju snazna osecanja tacnosti I nevaljanosti nekih nacina ponasanja.Moral jednog naroda je njegova neformulisana etika,prikazana na delu.Ali za termine kao sto su obicaj,ustanova,pravila,tradicija I mora tesko se moze dati precizna definicija/Oni su svodljivi na drustvenu nauku ili na neko antropolosko stanoviste predstavlja psihoskome na kulturni obrazac.Navika I kultura su termini koji se moze definisati izvesnom merom peciznoscu I njima uvek valja zamenjivat obicaj koji je u strogom naucnom predstavljanju pri cemu bi se navika I sistem navika upotrebljivati kad god se misli da je srediste ponasanja I u pojedincu,a kultura ili obrazac kultura kada se misli da jet aj centar u drustvu.
Sa bioloskog stanovista svi su obicaji po nastanku pojedinacne navike koje su se u drustvu rasirile podsrestanile ili podrustavljene navike koje teze da se odrzavaju zahvaljujuci neprekidnosti procesa difuzije medju generacijama.Mnogo se cesce vidi da obicaj pomaze oblikovanju pojedinacne navike nego na da pojedinacna navika preobrazuje se u obicaj.
Do promjene obicaja dolazi uslednesklada koji proizilazi iz upotrebe orudja,iz uvida drugih koristecih tipova ponasanja koji ranije obogatili drustvena dobra.kao primjer es daje uvodjenje automobile.na pocetku se nisu uzbudjivali zbog donosenja zbog donosenja noviteta u zivote,ali kada su se tim izumom promenili nacini prevoza tada je doslo do odstupanja od tradicije I promjene nacina voznje tada se odstupilo od tradicije.Tezilo se sazimanju prednosti drustvenog oponasanja koje se osecaju kao smetanje slobodnim koriscenja novog izvora moci.Nesklad koji se mora prevazici iz nastanka novih vrijednosti moze doprijeniti obicajima.Do vece slobode u ponasanju moderne zene,nasuprot pravilima odredjenom drzanju zena od pre nekoliko genercija doslo je usled pojave novog stava prema zenam I njenom odnosu sa muskarcem.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]